MAMA U DECIJEM KREVETICU

Neposredno nakon opisanog neobicnog dozivljaja julske veceri1975.g usledio je cuveni prvi san,od kada pocinjem beleziti svoje snove i tumacenja istih.Naime udala sam se oko 300km daleko od svojih.Mogli smo se cuti zakazivanjem telefonskih razgovora preko poste.Tako da bilo kakva nagadjanja o tome da li je san koji cu opisati mogao biti nesto sto se znalo iskljucuje takvu mogucnost.

San.Sanjam da odozgo posmatram skolsku zgradu u okviru koje je bio nas stan.Mama je jos uvek radila u selu Klokot ali je vec zivela u Gnjlanu 5.godina.Naimeposmatrala sam sa visine zgradu kojoj se priblizavao moj ujak ,pratila sam ga pogledom i kao da smo oboje istovremeno usli,on na vrata ja odozgo.Pratim sa visine svaki pokret i sve sto se dogadja.Otvorio je vrata prosao krozhodnik ,usao u sobu .Odjednom sam ja prosto zinula od cuda videvsi majku kako u beloj spavacici sva zgrcena i brizna lezi u deciji krevetac.Cudila sam se tome ,mi nismo kuci imali mali krevetac.Brizno sam pratila majku onako snuzdenu i ujakovu reakciju,kao da je dosao da nesto pomogne.Njegov dolazak mamu kao da nije pokrenuo,jedva se otrgla iz briznih misli i tako sam se ja probudila.

Uznemirena takvim snom uporno sam razmisljala sta bi mogao znaciti.Prvo sto mi je doprlo do svesti je da ujak kod nas ne dolazi,ukoliko je dosao znaci da se dogadja nesto ozbiljno.Ali sta i kome.Dalje razmisljanje bilo je u vezi decijeg krevetica.Nismo ga imali.Kako to da je majka lezala u deciji krevetac.Da,druga stavka koja je isplivala bila je moja konstatacija"mi nemamo kuci deciji krevetac,ali ja imam malog brata.To sto se mama tako snuzdila i lezi u deciji krevetac meni je znacilo to,da je Zoki,/Zoran/najmladji brat,nesto ozbiljno bolestan,a da je verovatno ujak dosao da pomogne mami u vezi sa Zoranom.Ispricala sam san svekrvi ,spremila sam se da odem u postu kako bih zakazala telefonski razgovor sa majkom.Ona se nasmejala i rekla "e ajde bas da vidim sta ce od toga svega biti istina,odakle tebi to da na takav nacin tumacis snove.Rekla sam da to nisam nikada ni cinila i da neznam odakle ga bas tako protumacih.Otisla sam i prvo svratih u veterinarsku ambulantu gde mi je suprug radio.Zatekla sam ga kako nesto pise poceh mu pricati gde sam posla.U tom trenutku spazih kako lagano pomeri ruku i sa stola uzede jedan koverat sklanjajuci ga u fioku. Brzim pogledom sam prmetila mamin rukopis i zamolih ga da mi da pismi da procitam.Pa dobro kad vec znas evo ti pa procitaj.

Mama je u pismu pisala da se Zoran iznenada razboleo ,lekari nisu znali sta je u pitanju.Iznenada je dosao njen ujak vojni lekar pukovnik koji je ziveo i radio u Skoplju.Odmah su spremili Zorana odveli ga u vojnu bolnicu u Skoplju,dali mi terapiju,ne cekajuci sve analize,pod predpostavkom da je meningitis,ali ukoliko nije nece ga moci spasiti.Ukoliko se desi da Zoki ne prezivi Dragan da o tome cuti a da mi saopst teki kada se porodim,da se ne bi desilo da izgubim bebu.

Nikako mi nije bilo jasno odakle takav san ali i moje nepogresivo tumacenje istog.Srecom sve se dobro zavrsilo,ali to je bio tek prvi od mnogobrojnih snova koji su mi se informacijama nametalu i saopstavali najcesce dobre ,ali i lose vesti,tako eto i do danas.

MAMA U DECIJEM KREVETICU

Nevreme 1976

 NA SRPSKOM



 .Prava sreca da nije bila nijedna zrtva!

Ovo me je podsetilo na dozivljaj iz 1976. juna.Naime ,vracala sam se sa posla kuci autobusom iz Trstenika u Milutovac i odjednom je pocelo nevreme.Brrrrrrrr i sad se najezim kad pomislim na to ko u filmu strave i....! Sevanje munja i strasna grmljavina prouzrokovale su u nama strah .Ali da cemo bas doziveti nesto spektakularno nismo ni predpostavili.Vozac je prokomentarisao da bi najradije stao ali sta onda.Ljudi su prosto uvlacili glavu u ramena.Secam se pomislila sam"Biserka nesmes se plasiti mozes izgubiti mleko",/imala sam sedmomesecnu bebu ,ali sam radila/.U tom momentu sam osetila da mleko navire i prosto izlazi vani i kao da mi je beba na grudima,pomislila sam da i ona oseca tu opasnost.To je bilo neobicno,da bas tako ide ,ali jeste.Nije vredelo stiskati nedra,ni kriti ni brinuti ,ni stideti se toga.Svi smo gledali ispred iiiiiiiiiii odjednom smo doziveli taj strasan prasak ,grom je udario u drvo sa leve strane na 15 estak metara ispred nas.Autobus se prosto zaustavio.Tajac, a onda svi od jednom ,neko tiho ,neko glasno upita jesmo li svi dobro.Jedna je zena prokomentarisala.Vidi pa ti si mokra od mleka,mislila sam da si devojcica,a ti dojis dete.Ajde neka ,mozda nas je Bog zato i sacuvao? Sta reci,sem da vam zelim da to ne dozivite nikad,jer je jeziv osecaj,kao da smo svi u istom trenu ocekivali kraj.Mislili smo da je svetlece telo groma uslo u svakog od nas pre bljeska.Drvo se odvojilo ko rascvetano.Jedna polovina je pala bas ispred autobusa iiiiiiiiiiii opet sreca nismo bili povredjeni.A ja ,ja sam odahnula tek kad sam sa odusevljenjem podojila sina i shvatala da je mleka u dovoljnoj kolicini!!!!!A beba izvlaceci mleko iz mene,nije skidala pogled sa mojih ociju i cvrsto je drzala svoj izvor mleka.Proslo je mnogo godina od tada ali mleko mi nikada nije presahlo i uvek osetim kad sam bilo kojem od moje troje dece potrebna.Ovo je samo sitnica od slicnih mi brojnih dozivljaja.Konkretno za autobus ima ih vise.No opet kad o tome dodje red kao sada.P.s.Predpostavljam da i vi imate zanimljive dozivljaje,podelite ih sa nama.Voli vas Biserka!


ENGLISH         Translator is Slaven Aleksa Martinovic
 
Thank you Ivana for the text and the footage. It’s a true miracle that nobody died! This reminded me of my own experience in june of 1976. I was getting home from work via bus from Trstenik to Milutovac and suddenly faced a storm. I get goose bumps just picturing the scene, just like in a horror movie. Thunder and terrible lightning caused a major fear in us; however, we didn’t expect to experience something spectacular that day. The driver, commented that he'd rather stop the bus, but what then? Cause of fear, people simply drew their heads into their shoulders. I remember when I said to myself: "Biserka you cant be afraid, you might lose your breast milk”. At that time, I was pregnant with a seven-month old baby. In that moment, I felt that my milk was coming out and that my baby is in the middle of my chest. I had a feeling that even she felt we were in danger. It was strange the way things were going. It's not worth it to squeeze the bosom, hide, worry, or even be ashamed of that. We looked ahead and we experienced a terrible bang. Lightning struck a tree on the left side, 15 meters in front of our bus, which made the bus to stop. All at once, some quietly, some loudly asked if we are all okay. One woman said to me: Ï see that you are wet from your milk, I thought you were just a girl, not a girl with a baby in you.”. Perhaps that’s the reason why God saved us. What to say except that I hope you will never experience this, because its a creepy feeling, as if we all knew at the same time that the end has come. We thought it was thunder unenlightened body entered in each of us before the storm. The tree has split in half. One half fell in front of a bus, and once again luckily nobody got hurt. I felt relieved once I fed my son and realized that there was enough milk in me. While my baby was drawing milk out of me, he kept looking in my eyes and firmly holding me. Many years have passed since then, but my milk never ceases and I always feel when my children need me. This is only a fraction of my many similar experiences. Specifically for the bus, there are more. P.S. I guess you have an interesting experience too, so please take the time and share them with all of us. Lots of love from Biserka! 

PROSVETLJENJE UMA

Veče je bilo mirno tiho i naizgled svakidašnje. Dok izlazih iz kuće primetih mesečinu i zvezde koje su se jedva videle od gustih krošanja drveća ispred kuće.Bilo je tek oko devet sati uvečce 02.jul 1975.godina. Moje veče misterije , kako ga nazvah PROSVETLJENJE UMA. Naime krenula sam ka poljskom wc-u nedaleko od kuće. Bio je to treći dan od moje udaje. Sve mi je bilo novo i pomalo zastrasujuće, ukoliko sam sama vani. No, ugledah polu otvorena vrata wc-a kamo sam i posla. Od straha nisam ih pipnula pri ulasku, a ni pri izlasku. Samo što sam prešla put od jedva tri dužine tela čuh strašan tresak zamnom što je istoga momenta okrenulo moje telo u pravcu dogadjaja. Ugledah bela vrata na tlu koja su zamnom pala, odnosno, mali milion pitanja mi se odjednom vrtelo u glavi. Kako se to moglo dogoditi? Kako su vrata pala? Ko ih je izvukao iz šarki i bacio zamnom. Tu nije bilo nikoga sem mene. I druga slična pitanja vrzmala su mi se u mislima da sam se odmah začudila takvom razmisljanju i toj neverovatnoj brzini razmišljanja. Razmišljanje mi prekinu osećaj strujanja oko nogu. Osetila sam da se nešto prosto mota oko mojih nogu a ja ne mogu videti šta bi to moglo biti. Što bi stari ljudi rekli tri puta me je nešto obilazilo a zatim krenulo put travnate čistine obasjane sijaličnim svetlom sa bandere. Zapanjeno sam zurila u neobično kretanje još neobičnije pojave. Ličilo je na nesto poput sive kugle kao da je neko kučence smotano u kuglu i otkotrljane velikom brzinom kretanja. Naime, gledala sam u to dvostruko kretanje, jedno je bilo kretanje oko svoje ose i drugo kretanje u napred koje je bilo mnogo brže od prvonavedenog. Sve je izgledalo kao da sam akter nekog fantazi filma. Dok god je bilo moguće pratila sam pojavu, koja je zatim tragom nestala u mrak. Tada je nastao drugi stravičan momenat, noge su mi prosto bile kao prikovane za tlo. Pošto ih nisam mogla pomeriti ni za jedan jedini korak, pomislih dozvaću valjda nekog u pomoć. Otvarala sam usta ali bilo je to dozivanje bez glasa. Imala sam mnoštvo misli ali jedna se iskristalisala, "aha, to je dakle to - kad stari pričaju priče da je nekog nešto tri puta obilazilo i onda ta osoba od stresa umre". Šta sad Biserka, pomislih opet, a onda sam u svojoj glavi prosto čula bodrenje i kao da sam izgovarala sledeće reči "E nećes mene, neće moći. Mene nećes prestrašiti, hodaj Biserka, hodaj" Bilo je to pokretanje kao kroz hodanje u silosu sa žitom do grla, ali uspela sam . Uz zid kuće dlanove sam sve odrala, stigla do stepeništa gde su me zatim našli onesvešćenu. Nakon osvešćivanja i dalje nisam mogla pričati, objasnila sam im rukama, na taj način su dobili odgovore kuda sam išla. Proverili su šta je bilo vani i čudom se čudili. Više od dvadest godina ta vrata niko nije pomerao. Stanje mi se vratilo u prvobitno i sve bi se na tome završilo da nije tek krenulo ono sto se svih ovih godina dogadja. Naime za koji dan usnila sam san koji sam protumačila i u potpunosti se ostvario. Bio je to san o bolesti mog najmladjeg brata Zorana, o tome ću takodje pisati. A zatim je usledila i Prekognicija, vidovitost, predvidjanja, opis deteta kakvo ću roditi za svako od troje, za treće i dan radjanja. Snovi o nečijoj smrti, radjanju, svadbi, saobraćajnoj nesrećggi, rudarskoj, predvidjanju bratanice Lele, unuke Petre, spašavanja ljudi, pojedinih i od smrti ,Zorice, Snežzane, ulivanje nade u ozdravljenje, radjanje, saopštavanja ljudima od čega su bolesni itd. Najdraže mi je to što  mi se u Orebiću prikazala Gospa - Bogorodica i u sklopu čudnih okolnosti krštena ne ovde, išla sam u Grčku. Tamošnji Patrijarh, sveštenik iz Hilandara i svešstenik crkve Hieralampije u Larisi dali su mi ime Maria, na ovaj danasnji najtuzniji hrišscanski dan saopštih posle 36. godina i to javnije nije moglo no što je internet. Za sada se dobro nosim sa dodeljenim uzvišenim umom, prosvetljenje je usledilo iz ko zna kojih razloga, dovoljno je što to Svevišnji zna, moje je da sledim te puteve Gospodnje!!! Šaljem i slaću svima kojima je potrebna moja pozitivna energija i bioenergija za BITI ŽIV u pravom smislu. Do druge priče, živeli!