ЕКОЛОШКО ТРАСИРАНЈЕ ИНКЛУЗИЈЕ КРЕАТИВНИМ АКТИВНОСТИМА”ЕТИКА И ЈАЗ 21.ВЕКА”.
Мр Бисерка Вучетић
професор за предмете: Специјална, Предшколска и Општа педагогија
Висока школа за васпитаче струковних студија
Алексинац
ЕКОЛОШКО ТРАСИРАЊЕ ИНКЛУЗИЈЕ КРЕАТИВНИМ АКТИВНОСТИМА ,,ЕТИКА И ЈАЗ 21. ВЕКА”
Резиме
Етиком еколошки трасирати интеграцију особа – инклузијом перманентно у образовни систем полазећи од примера ка правилу.
Трасирање образовно-васпитних путева пројектима уважавајући различитости особа интергришући их инклузијом.
Инклузијом пре свега мењати ставове о особама којима је друштвена помоћ потребна. Одрживи развој постићи колективном енергијом, креирањем вишевалентног Социјално образовног модела, уважавајући инвидуалне разлике људи.
Креативно осмишљеним пројектом “ЕТИКА и ЈАЗ 21. Века”.Етиком интегрисати Јединствену Агенду Заједнице 21. века еколошки осмишљеним aктивностима, у локалитету, а и шире.
Активности друштвеног значаја могућност су за интеграцију инклузијом различитих особа, користећи њихове очуване потенцијале, сходно програмским потребама локалитета уврстивши га тиме у “Агенду 21” ОБРАЗОВАЊЕ ЗА СВЕ ЉУДЕ, при чему ћемо се руководити смерницама квантном физиком генија Николе Тесле, црпећи из ње колективну свесну енергију, – Више-валентним моделом Вуковим следом .Радити на складу тела – ума и духа ради Одрживог развоја људи Наше матице. Упркос свим тлачењима БИВСТВОМ омогућимо изналажење Новог детета у човеку, а заједничким активностима омогућити му нови Развојно транзитни стил живота данашњим стварањем бољег сутра рађајућим генерацијама.
Кључне речи: Етика, екологија, трасирање, интеграција, инклузија, креативност, активност, колективна енергија и Одрживи развој.
“Не пуштај непријатеља да уђе код тебе ,
а да те не нађе унутра!”
У првој декади 21 века је евидентно да живимо у ери ,, Новог светског поретка” у којој као да се остварују програмске идеје и визије Роберта Штрауса Хупеа (за кога је најважније питање за САД, унификација глобуса под вођством САД у току ове генерације Ричарда Гарднера, Збигњева Брежинског и других. У Гарднеровом пројекту стварања светска владе тежишни циљ је ,, уништење суверенитета нација и држава, проширивање домена деловања снага УН са задатком пaтролирања интернационалним граничним и осталим демокрационим линијама, уз надзор слободних демократских избора у свим земљама и уз верификацију примењивања политике оружаног немешања”. Поставља се питање где је ту место Србије? Имамо ли икакву представу о начинима одбране и заштите од надирања ,,Новог светског поретка”? Социјална и верска патологија (5) део пише: Слађан Мијаљевић (2006).
Ево само једног отрежњујућег податка. Наш садашњи положај указује да представљамо изузетно интересантан објект спознаје Новог светског поретка (НСП). Ми смо лабораторија у којој се бесплатно обављају експерименти без пардона и свих регија, од антропологије, социологије, међународног права, економије, медицине ( патологија, психијатрија, хирургија, педијатрија и тд.), укључујући ту и додатну логистику. Експерти (од научника до дипломате) дакле врше своја истраживања а њихово објективно сагледање наше ситуације наводи нас на сумњу односно да су они на аксиолошкој дистанци од предмета рада, можда зато што нас наводе до нелагодности, безпомоћности, фрустрације и дефетизма.
Могућ одговор на НСП стигао нам је из САНУ (1992), са скупа одржаног под називом ,, Српски народ на почетку новог доба”. Уводна предавања на скупу Д. Каназира ,,Савремена кретања у природним наукама”, и Љ. Ракића ,,Наука и будућност, недвосмислено се каже да наш адекватан примерак савременим светским токовима мора да обезбеди наука или сасвим експлицитно: изменом хемизма мозга, што Американци сматрају да од недемократске свести направити демократску свест.
Предлог је јасан: ”ако будемо развијали нашу науку, ако “стратешке одлуке препустимо експертима” (влада експерата); ако волунтаризам заменимо ”процесима објективног доношења одлука” итд, а за то нам је потребна технологија, рачунари н-те генерације, експертни системи, вештачка интелигенција итд., на тај начин поништићемо кобно наслеђе и постати уважени члан “новог светског поретка)”? Или, другим речима: ударити науком на науку, системом на систем. Безизгледност нашег положаја огледа се баш у ставовима тих институционализованих носилаца наше научне свести. Они, наиме, уопште не доводе у питање ту опасну саморазумљивост наше стварности “ ( па и “ Новог светског поретка”), /…/, њихов став је наивни став par ecsellence, /…/.Јауковић С. (1993, НСП или “Нова метафизика”, стр. 89-90.
Навешћемо и следеће. На предавању у калифорнијској медицинској школи у Сан Франциску које је спонзорисао Стејт Депармент, Олдост Хаксли 1961 године рекао је пред скупом лекара психијатара и владиних административаца следеће: “У следећој генерацији или ту отприлике, фармаколошки ће се уређивати да људи воле своје робовање и производити, такорећи, диктатуре без суза. Произаћи ће нека врста безболног концетрационог логора тако да ће људима, бити одузета њихова слобода, али ће радо уживати у томе, јер ће бити одвраћени од било какве жеље за побуном. Биће то учињено пропагандом или испирањем мозга или идиотизацијом појачаном фармаколошким средствима. И то ће бити крајња револуција”. (Радишић, “Друго лице хуманости”, страна 27.)
Не сматрам погрешним уколико кажем да су такав “концетрат истине” код нас посебно увелико појели људи и данашња деца са посебним потребама, па ево нуди се за прочишћење тих организама дакле плодним житом прочистити организме и продуховљено деловати за боље сутра. Ово је могућност за помоћ васпитањем и образовањем деце са посебним потребама применом инклузивним образовањем. Овај предлог мисао је аутора.
“Али деца нису биљке са само једним и природним начином раста.
Она су бића богатих, разноврсних могућности, бића са потенцијалом да коначно усмеравају властити раст. Међутим, ово не могу постићи без помоћи.
М. Доналдсон,1982.
Еколошко оспособљавање грађана – подразумева развијање свести у колективно свесну енергију-квантном физиком Николе Тесле, водећи рачуна о могућности потербе нужности значају заштите васпитањем и образовањем деце са посебним потребама и могућности успешног супротстављања свакој врсти нехуманости и недоличном понашању према лицима са посебним потребама пре свега у локалитету, а затим и шире. Проблем сагледавати свеобухватно: развојно, педагошки, еколошки, социјално и хумано. Не-подстицајну средину преобразити у подстицајну. Негативне ставове о деци са посебним потребама преокренути у њихову корист. Данас, дете са посебним потребама се не третира као проблем индивидуе већ и као проблем друштва, а то значи да се однос друштва према конкретном проблему мора мењати. Сходно томе изискују се макро и микро промене у сагледавању истог:
• новом законодавном политиком,
• новим социјалним моделом,
• новим образовним системом,
• прилагођавањем друштвених институција,
• уклањањем различитих баријера од архитектонских до социјалних.
Трасирање образовно-васпитних смерница сходно правима деце и људи Агендом 21 једнако право на образовање за све. Кроз целокупан васпитно-образовни систем у друштву осмишљено реализовати образовну обуку васпитача и учитеља Србије, давати неопходна сазнања о енергији, колективним снагама средствима и методама деловања колективно свесном енергијом на менталну свест, као начину за помоћ особама са посебним потребама.
Инклузивно образовање – овако организованим смерницама обезбедити да образовни систем ефикасно функционише као саставни део друштва и државе. Организовати семинаре за васпитаче, учитеље и помагаче из локалитета, родитеље дефектологе, предшколске и школске педагоге, са циљем оспособљавања за рад са децом са посебним потребама. Осмислити вртић по мери детета, школу по мери ученика. Ради напретка у схатању овог комплексног начина рада предлаже се проучавање педагошких идеја педагога; Клапареда, Овиде Декролија, Елен Кеј, Монтесори и други, као и наше моделе васпитно образовног рада са тенденцијом стварања даље нових модела.
Креирањем нормативно-правних мера – Права и обавезе грађана и правних лица у помагању васпитању и образовању лицима са посебним потребама на основу Устава и Закона, а све радећи и водити рачуна о правима деце, деце са посебним потребама, као и о правима одраслих. Потребно је урадити Закон о образовању особа којима је потребна друштвена подршка, или да то буде шири закон којим ће се регулисати и сви облици друштвене бриге и подршке, о лицима где ће образовање бити само један сегмент, и низ подзаконских аката и правилника о нормативу: простора, опреме, стручне спреме итд.
Активностима деловати стимулативно подстицајним мерама – Непрекидно афирмисати постигнуте резултате у помагању, васпитању и образовању особа са посебним потребама и тако стварати услове за још веће залагање. Све у циљу Одрживог развоја.
“Спознаја проблема већ је пола решења”
Дакле, то би биле етички еколошко-образовне могуће мере које би по мишљењу аутора требало развијати креирањем активности и при том успоставити упоредно мноштво мера и поступака за остваривање потпуне и сигурне заштите васпитањем и образовањем деце са посебним потребама, а све полазећи од примера ка правилу. Ово остваривати менталном обрадом информација. Веома је важно развити свест о прихватању различитости, унапређивању квалитета, повећања обухвата деце, професионални развој васпитача и наставника уопште; могло би се предложити следеће о моделима и начинима васпитно образовног рада.
За сада би то могло изгледати овако:
а) делимично образовање (мешовито):
б) инклузивним програмом; развојним групама;
в) мешовитим програмом;
г) програм који се може организовати у институцијама социјалне заштите као што су дневни центри, али и у установама са трајним смештајем.
Кључ нашег народа и завичаја мора бити најпре у нашим умовима, сопственим активностима и у нашим рукама. Да би смо преживели ово време “бити ил’ не бити” – теоријом бивства у научном смислу свако од нас мора бити у сваком тренутку оно што је и војник на стражи, ученик у учионици, дакле стварајмо најбоље за своју децу ма колике и какве су посебне њихове потребе.
Собзиром на то да се дефектологија између осталог бави трансмисијом личности, превођења у боље стање особе са посебним потребама, појаснићемо дефиницију појма абнормалности. То је посебно одступајуће стање од нормалног. Аутор сматра да абнормалност настаје хемијском мутацијом енергетских трансмитера. За деловање на побољшању таквог стања предлаже чинити то вољом и вером, еволуцијом људских могућности до синергије која ентелесно деци и људима са посебним потребама удахњује идеолошке иновације – ентелесијом трансформишући болесно у здраво стање. Дакле, идеологијом ентелесијом синергије удахнути људима енергију за телесно-духовну трансформацију третирања проблема деце са посебним потребама.
“Без просвештенија човек ничим на чојка не личи, просвештеније је свијетлост, а не-просвештеније је тма”
Његош
Еволуцијом човекове спознаје, дошло се до нове гране медицине-квантне медицине, за деловање на квантно поље човековог организма испод ћелије. Поред наведеног за социјални модел инклузивног деловања предлажемо колективно свесну енергију, руководећи се смерницама Теслине квантне физике. Холистички гледано човек је створен творевинама материје и енергије које су обликоване у једну целину – човечји организам. Енергетским деловањем показати да квантум има моћ превођења из једног у друго стање. Принципи квантне медицине су отворити човеково електромагнетно поље, а када се оно отвори, човек на живот гледа као радост.
Доктор Сивков (Украјина) је организовао курс квантне медицине, обучавао 1700 лекара са задатком да свако од њих излечи по два тешко оболела пацијента. Недавно је гостовао и у Београду и методе његовог лечења имају успеха и све више присталица за такав начин лечења. (Извод из образовне емисије РТС, март 09.) На сличан начин инклузивним образовним програмима се електомагнетним пољем може преносити енергија у колективно свесно – до схватања и довођења стања у природно и нормално. Честица-инклузија има нано-интегрално јединство активности.
Схватајући честицу на другачији позитиван начин можемо рећи “Ош гриво туђе је мливо”, – “Мудрост нам је мало задремала али се поново у свест вратила”. Покушајмо сопственим снагама етички решавати комплексан проблем деце са посебним потребама следећим пројектом еколошко трасирање инклузије креактивним активностима интегришући јединствене Агенде 21, заједница нашег локалитета.
Нека нам за наведено буде смерница народна пословица записана руком Вука Караџића која гласи: “Кад човеку пукне међу очима. Кад му се отвори памет, да свашта може ласно научити. Говори се да у чоека има више очију изнутра – око мозга – некаква кожа, па кад она пукне онда се чоек у један пут опамети и стане мислити као што треба”! Ова народна мудрост наговештава древност нашег духовног бића и његову живу везу са тајнама свемира, а то је прикривена велика снага у будућој физици и технологији свести, новој технологији у развоју.
Самим тим што је спозната тежина решавања проблема рада са децом са посебним потребама са таквом димензијом свесности, затражићемо решење у оквиру духовног простора. Духовном светлошћу, духовном енергијом, утрошком духовног времена, деловати на биофизичке димензије детета. Сазнања о својствима свести добијамо преко духовних чула, кад запажамо смисаону повезаност између појава, кад запажамо симболе, сигнале, знаке и знамења. Свесност о постојању димензије свести уводи нас у њу и омогућује догађаје.
Захваљујући постојању духовних чула потврђује се сазнање да смо рођени да стварамо. То даље указује да наш дар да креативним мислима делујемо на физичку стварност, активностима је мењајући усавршавамо и прилагођавамо потребама различитих. Димензија свести је командни центар природе који нам омогућава управљање познатим физичким силама, да обликујемо материјалну стварност онако како смо замислили. У вољном изазивању синхроницитета скривао се миленијумски сан о свеопштој моћи да се мислима утиче на физичке појаве и стварање будућности. Да би се овладало тим чаробним умећем, ваљало је упознати и објаснити тајанствену силу којом се управља светом, а то је електромагнетни спектар. Ко тиме овлада владаће светом, дакле моћ је у мислима.
Орган за стварање тих наведених чуда је шишаркаста жлезда епифиза, управља моћним енергијама ума и орган је људске биоенергије. Од суштинског је значаја сазнати како се развија и активира жлезда епифиза и да то практично применимо за добро људи и одбрану од болести. (Равномерно коришћење целог мозга изазива одговарајуће покретачке струје, а она подстиче рад епифизе). Овим покретачким активностима желели би смо постићи склад тела духа и ума од примера ка правилу, стварајући колективно свесну енергију за инклузивно деловање у раду са децом са посебним потребама, било да се то односи на минусно или плусно стање. Дакле, квантном физиком поткрепљену Пијажеовом теоријом схватања менталног развоја детета.
У Пијажеовој теорији менталног развоја кључно место заузима прелазак у раном детињству са практичних у унутрашње менталне акције (интелектуалне операције). До краја је јасно задржавање детета на нивоу практичних радњи и на непосредном деловању на објекте и физичку реалност не може бити основа учења и напредовања деце. (Учење, 184 стр.) Постоји једна лепа и памтљива формулација те идеје: Уместо манипулација, (латински manus-рука, тј. руковање предметима, развој води ка ментипулацији (латински mens-mentis – дух, нпр. “руковање – духом”, тј. Ментална обрада информација о реалности).
Пијажеова верзија активност деце у учењу уводи суштински нове елементе- поготову Пијаажеов исказ који има програмско значење: “У једној речи базично начело активних метода треба да се инспирише историјом наука и може се исказати на следећи начин: разумети нешто значи самостално га открити или извршити реконструкцију путем поновног открића и треба се придржавати тог начела ако у будућности хоћемо да обликујемо људе који ће бити способни да продукују и креирају а не само да понављају оно што постоји.” (Пијаже 1975 стр, 24-25 навод оригинала)
Уместо закључка
“Боже, дај ми снаге да издржим оно што не могу да променим, храбрости да променим
оно што могу и мудрости да их разликујем”.
Из изложеног се види да се залажемо за новине у систему школства, јесмо за вртић по мери детета, као и за школу по мери детета. У оквиру новина подржавамо различитости индивидуа и преко им је потребан инклузивни образовни програм. У ту сврху понудили смо оригинални пројекат ЕТИКА И ЈАЗ 21.ВЕКА. Он у себи садржи: еколошко трасирање инклузије креативним активностима интеграцијом јединственом Агендом 21.века.
Осмишљени програм типа радионица за рад са децом са посебним потребама оспособљавао би васпитаче и заинтересоване из локалне заједнице, родитеље и децу са посебним потребама са циљем помоћи у делу побољшања стања. Енергијом деловати на биоенергетско поље, стварањем колективно свесни приступ решавању овог комплексног проблема наше деце.
За ову врсту рада смернице су јасне: Теслина квантна физика, стварање колективно свесне енергије, моделима у низу Вуковим знацима, по основу Пијажеовог схватања могућег тока дечјег развоја, све остало је лична ауторова креација и сагледаност третирања овог проблема са горе наведеном молитвом.
Литература
1. Бркић, А. Деца са посебним потребама у редовним школама, Београд, 2008.
2. Вујачић, М. (2003): Укључивање дјеце са посебним потребама у редовне групе вртића- могућности и ефекти, Филозофски факултет.
3. Јауковић, С. (1993), “Нови светски поредак” или Нова метафизика”, научни скуп Београд.
4. Јоксимовић (прир.): Уважавање различитости и образовање, Београд, Институт за педагошка истраживања,
5. Карић, Ј. (2004), Ставови према укључивању деце дса посебним потребама у редован систем образовања, Настава и васпитање бр. 1.
6. Радишић, (1993), “Друго лице хуманости”, научни скуп, Београд.
Магистар, Бисерка Вучетић
Преводилац“>
Ово дело је лиценцирано под условима лиценцеCreative Commons Ауторство 3.0 Srbija,Magistar, Biserka Vucetic
